Религија

У овој земљи тешко је пронаћи град који истовремено нема и цркве и џамије. Ово најбоље показује да је Босна и Херцеговина заиста место сусрета источних и западних цивилизација.

Национални састав Босне и Херцеговине је веома компликован и увек је био узрок већине конфликата. Треба да кажемо и то да у овој земљи станује највећа у целој Европи муслиманска групација, у којој има 40% бошњака, 31% православних Срба, 15% Хрвата-католика. Други део становништва представља остале народе и конфесије.

Средњовековна босанска црква је добра полазна таћка за схватање савремене Босне и Херцеговине. Наслеђујући страствен однос према самоме себи од староседилачких илирских племена, новопридошла славенска племена усвојили су себи својствену форму хришћанства, богумилства. Ово дуалистичко веровање, које потиче још из Перзије, а познато је и код других народа, у Босни је имало своју специфичну форму. Док је већина Европе и Балкана била под утицајем једног од два главна правца хришћанства, географски изолирана Босна и Херцеговина поштовала је хришћанског бога са многим елементима паганства.

Иако су се и католичка и православна црква бориле за надмоћ у региону, босанска црква је ипак успевала да држи свој јединствени систем веровања кроз стољећа, манихејско схватање света. Католички утицај је видљив централним и северним деловима Босне, док је православље успоставило своје ране корене у источној Херцеговини и дуж границе Босне и Херцеговине са Србијом.

Долазак Отоманске империје имао је значајан историјски утицај на религију у Босни и Херцеговини, него што су то били покушаји православља и католичанства у претходном периоду. Отоманска империја је стигла у овај регион у четрнајестом веку, током наредних 250 година већина становништва је прешла на Ислам.

У шеснајестом веку у регион долази четврта етничка група. Многи од сефардких Јевреја који су били протерани 1492. године из Шпаније и Португала населили су се у Сарајеву, Мостару, Травнику и осталим већим босанским градовима и били прихваћени под окриљем Отоманске власти као трговци, са својом културом, језиком и религијом.

У Титовој Југославији већина људи се отуђила од својих религиозних уверења. Религијска пракса је била дозвољена али се на њу гледало са подозрењем, секуларизам је био охрабриван, а религијске вође је бирала комунистичка партија. Босна и Херцеговина је остала изразито мулти-религиозна земља што је и карактеристика ове земље кроз историју а што је остало као факат и до данас.