Информација за путнике

Валута

КОнвертибилна марка = 100 фенинга

У Федерацији БиХ и Републици Српској има истих и различитих новчаница. Исте су новчанице номиналом од 200KM, a различите су од 10KM, 20KM, 50KM и 100KM.

Кованице су исте по целој територији БиХ. Постоје кованице од 5KM, 2KM и 1KM, a такође од 5, 10, 20 и 50 фенинга.

Постоји нумизматички сет кованица Миленијум 2000. To je комплет у боји од тврдог сјајног папира са нециркуларним кованицама од 10, 20 и 50 фенинга и 1 и 2 KM. Цена комплета за купце из Босне и Херцеговине je 13 KM, и може се набавити искључиво у Централној банци Босне и Херцеговине.

Паритет: 1 конвертибилна марка = 0,51129 EUR

Увоз и извоз свих валута је бесплатан.

Размену KM могуће је извршити у банкама у Србији (Народна банка Србије) и Црној Гори (Црногорска комерцијална банка a.д.Подгорица).

Главни град

Сарајево je главни град државе Босне и Херцеговине. Оно је њен административни, привредни, културни, универзитетски и спортски центар.

Град Сарајево је јединица локалне самоуправе коју чине четири градске општине: Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град.

Положај: Сарајево је смештено на простору Сарајевског поља, које је окружено планинама Бјелашницом и Игманом на југозападу, Требићем на југоистоку, те средњим планинама и међудолинским ртовима на северу и северозападу.

Просечна надморска висина Сарајевског поља је 500 м. Најзападнија тачка поља је на 180 16' источне географске дужине. Крајња источна тачка је на 180 27' источне географске дужине, најсевернија je 430 53’ северне географске ширине, а најјужнија је на 430 47' северне географске ширине.

Временска зона: CET (Европа) GMT + 01:00

Клима: умерено континентална,просечна љетња температура 19,1oC, просечна зимска температура – 1,3°C, просечна годишња температура - 9,5°C.

Сарајево на подручју четири општине има 297.416 становника и заузима површину 141,5 км2.

Oстали већи градови

Бања Лука je највећи и главни град Републике Српске и други по величини у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Српске, која се састоји од општина и градова, град (раније општина) Бања Лука највећа је политичко-територијална јединица са 1.239 км² и представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.

У овом граду и његовој околини преплитале су се различите културе , обичаји и утицаји. Све то је оставило трага на архитектури појединих делова града, али и на великом броју културно-историјских споменика као сведока различитих епоха и људског стваралаштва.

Због многобројних зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука је позната као град зеленила.

Мостар je град у Босни Херцеговини, смештен на обалама реке Неретве усред Херцеговине. Мостар је један од четири службена града Босне и Херцеговине, управно седиште Херцеговачко-Неретванског кантона и највећи град у Херцеговини. Град је познат по чувеном Старом мосту, изграђеном у 16. веку.

Између осталих већих градова земље треба споменути Дoбoj (То је један од најстаријих градова у држави и један од најважнијих градских центара у северном делу БиХ. Град је највећи жељезнички чвор у земљи и седиште Жељезница Републике Српске), Tузлa (То је претежно индустријски град. Привредни, културни, спортски, образовни центар северно-источне БиХ, у долини планине Мајевице. Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству сољу, по којој је добио име (из турског језика „tuzi“ значи „сo“), те овај град лежи на великом броју рудника соли), Зеница и т.д.

Климатски услови

Због географског положаја Босна и Херцеговина је идеална за посету током свих годишњих доба. Њена клима је погодна за све сезонске спортове и све типове туриста, од оних који траже сунце на Јадранској обали до оних скијаша који су у потрази за снежним падинама. Босна и Херцеговина нуди најбоље од свега. Сусрет медитеранске и континенталне климе даје посебан мозаик различих климатских типова на веома малом простору. На подручју Босне и Херцеговине могу се разликовати три климатске зоне, а то су умерено-континетална, медитеранска те планинска (или континентално-планинска).

Медитеранска клима обилежје је јужних и југозападних подручја земље, а последица је деловања Јадранског мора (његова непосредна близина). У томе подручју владају веома вруча лета, са максималним температурама које редовно прелазе 40°C, док су зиме благе, са доста ретком појавом мраза. Када су оборине у питању релативно су неједнако распоређене, с тим да су зимски месеци и најкишовитији, а местимично падне и до 2000 мм/м2 оборине годишње. Средње су температуре између 12 и 15°C.

Умерено-континентални тип климе присутан је на северу, северозападу и североистоку земље. Основна су обилежја оштре и релативно сњежне зиме, те топла лета. Минималне температуре спуштају се понекад и испод -20°C, док максималне досежу до 40°C. Годишње падне између 700 и 1100 мм/м2 оборина, a средња годишња температура има вредност између 10 и 12°C.

Планинска клима обилежје је виших подручја централне и дела источне Босне. Основна карактеристика овог типа климе су оштре зиме, са минималним температурама које се спуштају и ниже од -30°C, док су лета топла са температурама изнад 35°C. Годишња сума оборина је до 1200 мм/м2.