Босна и Херцеговина се налази у средишњем делу Балканског полуотока. На сесверу, западу и југозападу граничи са Републиком Хрватском, а на истоку и југу са Србијом и Црном Гором. Босна и Херцеговина има мали излаз на море.
Независност Босна и Херцеговина је стекла 1. марта 1992. године након одлуке грађана БиХ референдумом о самоопредељењу. Босна и Херцеговина се административно дели на Федерацију Босне и Херцеговине (51%) и Републику Српску (49%). Федерација БиХ се дели на 10 кантона, а кантони на општине. Република Српска административно се дели на општине. Територија Брчког која је била под арбитражом, није припала ни Федерацији БиХ ни Републици Српској, већ је одлуком Арбитражне Комисије за Брчко стављена под управу државе Босне и Херцеговине као засебан дистрикт.
Босна и Херцеговина се састоји од четири велике географске целине. Средња Босна (12920 км2, 1249000 становника) заузима планински средњобосански простор; то је најразвијенији део државе који је од најстаријих времена раскршће и стечиште различитих утицаја и интереса суседних перипанонских, кршких и субмедитеранских крајева. Босанско-херцеговачки високи крш (11842 км2, 325000 становника) обухваћа планинско-кршки простор западне Босне и Херцеговине; то је најслабије насељен и најсиромашнији део државе - само је 9% површине обрадиво, а у градовима живи мање од 30% становника. Медитеранска регија, тако звана Ниска Херцеговина (5399 км2, 296000 становника) најмања је географска целина Босне и Херцеговине, то је загорски простор средњег приморја.
