Образовање
Образовање у Босни и Херцеговини има дугу историју и прва високошколска установа која је основана је суфијска школа Гази Хусрев-бег, која је основана 1531. године, након чега су отворене и друге верске школе. 1887. године, током аустро-угарске контроле, основана је Шеријатска правна школа, која је започела петогодишњим планом образовања. 1940-их, Универзитет у Сарајеву је постао први секуларни високошколски завод у граду. У педесетим годинама прошлог века постало је доступно и постдипломско образовање. Снажно оштећен током рата, недавно је обновљен у сарадњи с више од 40 других универзитета. Постоје многе друге високошколске установе, међу којима су: Универзитет у Бањој Луци, Универзитет у Мостару, Универзитет у Тузли, Универзитет у Зеници, Универзитет у Источном Сарајеву, Универзитет Џемал Биједић Мостар, Универзитет у Бихаћу, Амерички универзитет Босне и Херцеговине и Академија наука и уметности Босне и Херцеговине, која је веома цењена као једна од најпрестижнијих академија креативне уметности у региону. Образовни систем у БиХ је у великој мери децентрализиран, јер не само да образовање није у надлежности државе, већ је нпр. у случају Федерације Босне и Херцеговине, надлежност над овим сектором смањена је на нивое кантона, па чак у неким случајевима и на опћине.
Образовање је организовано у четири основна нивоа:
- предшколско образовање,
- основно образовање,
- средњошколско образовање,
- високо образовање.
Основно образовање
Основно образовање у Босни и Херцеговини је обавезно и бесплатно за сву децу у доби од 6 до 15 година и траје 9 година у три трогодишња циклуса (године 6-9; 9-12 и 12-15). Овај систем је усвојен 2004. године као замена за стари осмогодишњи систем основног образовања, који је деци узраста од 6 до 14 година, два четворогодишња циклуса (године 6-10 и 10-14), а сада се користи у неким регионима .
Средње образовање
Средње образовање у Босни и Херцеговини је бесплатно као у случају основног образовања. Међутим, иако постоје иницијативе да се овај ниво образовања учини обавезним, то је случај само у Кантону Сарајево. Средње школе су подељене на опште и техничке; студије започињу са 15 година (или са 14 година, као део старог образовног система) и трају 3 или 4 године. Већина деце у БиХ иде у школу у доби од шест година, а средњу школу завршава у доби од осамнаест или деветнаест година. Студенти који заврше општу средњу школу (Гимназију) заврше матуру и одлуче да се упишу на факултет након полагања пријемног испита који је утврдила установа, док ученици техничких школа диплому добијају.
Високо образовање
У Босни и Херцеговини постоје јавне и приватне високошколске установе. Систем јавних универзитета састоји се од сљедећих осам универзитета: Универзитет у Сарајеву, Универзитет у Тузли, Универзитет у Мостару, Универзитет у Бањалуци, Универзитет "Џемал Биједић" Мостар, Универзитет у Источном Сарајеву, Универзитет у Бихаћу и Универзитет у Зеници са око 90 факултета и уметничке академије. Постоје и 22 приватне високошколске установе које су законом о високом образовању (усвојене у јулу 2007.) једнако третиране као јавне високошколске установе.
Систем високог образовања у БиХ заснован је на принципима Болоњске декларације. Према овом принципу, високо образовање је организовано према Преносљивом кредитном систему (ЕЦТС) и има три нивоа:
- Први циклус је преддипломски студиј који обично траје 3 до 4 године (3 + 2 + 3 или 4 + 1 + 3, респективно) и садржи укупно 180 до 240 ЕЦТС кредита. По завршетку додипломског студија студентима се додељује назив првостепеног студија са додатком области која је завршена;
- Други циклус је постдипломски студиј, траје 2 године и носи 120 ЕЦТС бодова и звање магистра наука или уметности;
- Трећи, последњи циклус високог образовања је заправо докторски студиј, који је наставак магистарског програма и траје 3 године, а по завршетку овог студија додељује се звање доктора наука или уметности.
Поред ових наслова, универзитет може да нуди и специјалистичке студије у трајању од једне или две године, које се могу квалификовати као специјалисти у одређеној области као што је медицина.
У складу са законима и другим прописима, високошколске институције финансирају власти РС или ФБиХ. Активности високог образовања тако регулишу закони РС или ФБиХ, док на државном нивоу Министарство цивилних послова преузима задатак координације активности високог образовања два ентитета.