Култура
Иако релативно мала земља, Босна и Херцеговина има богату културу која је имала велики утицај на остале земље Балкана, а каткад и на цели свет. Она се испољава на разним подручјима људске делатности, а укључивала је музику, књижевност, филм, ликовну и примењену уметност, те design и савремене медије. Босна и Херцеговина је једина земља у регији, која је дала више од једног добитника престижне Нобелове награде: Владимир Прелог добио ју је за хемију, а и Иво Андрић за књижевност. Главни град Сарајево је био домаћин 14. Зимских олимпијских игара, које су биле не само дружење младих спортиста из целога света, него и игре културе, мира и пријатељства.
Босна и Херцеговина је земља дугог и садржајног историјског памћења. Цели градови су жива споменичка баштина минулих времена, примерице – Јајце, Краљева Сутјеска, Бобовац, Врандук, Почитељ, Прусац, Мостар, Сарајево, Тешањ, Маглај, Градачац, Столац и други.
Антићка вила на Могорјелу код Чапљине, касноантичка базилика у Брези, комплекс римских зграда у Путовићима код Зенице и на Илиџи код Сарајева, археолошки су локалитети првог степена. Историчари уметности су регистровали око 3.000 објеката, на којима по стандардима UNESCO-a треба обавити конзерваторско-рестаураторске захвате.
Ако бисмо тражили аутентичан симбол ове земље, вероватно би то био стећак – артефакт самоникле босанске културе уметности. Стећци у првом реду обележавају почивалишта мртвих. На тим масивним каменовима, на њиховим рељефним цртежима и у њиховим лапидарним запасима садржани су симболи једног преминулог живота. Стећака има диљем Босне и Херцеговине, а у Радимиљи код Стоца има их толико да чине јединствену некрополу ове врсте у свету.
Босанско-херцеговачку књижевност чине многа позната дела, писана перима најпознатијих књижевника. Иво Андрић је најпознатији представник домаће књижевности и добитник Нобелове награде 1961. године за „комплетан књижевни опус о историји једног народа“. Врхунац тог рада је био роман „На Дрини Ћуприја“.у сам врх литерарног стваралаштва код Босанаца спадају и аутори: Меша Селимовић („Дервиш и смрт“, „Тврђава“), Иван Фрањо Јукић, Исак Самоковлија, Петар Кочић, Хамза Хумо, Светозар Ћоровић, Хасан Кикић, Бранко Ћопић, Неджад Ибришимовић, Ибрахим Кајан, Миленко Јерговић, Алексндар Хемон и многи други великани.
Од песника босанског порекла најпознатији је Алекса Шантић, али и Муса Ћазим Ћатић, Антун Бранко Шимић, Јован Дучић, Мехмедалија Мак Диздар, Скендер Куленовић, Абдулах Сидран, Изет Сарајлић и други. Током османског доба, многи писци из Босне и Херцеговине су били познати у оријенталном свету, а у самој Босни развија се Алхамијадо књижевност.
Драмска књижевност у Босни и Херцеговини нема дугу традицију. Међу најзначајније драматичаре убрајају се: Ахмед Мурадбеговић, Велимир Стојановић, Абдулах Сидран, Сафет Плакало, Неджад Ибришимовић, Алмир Имширевић, Алмир Башовић...
Музика Босне и Херцеговине има дугу и славну историју.народна и традиционална музика, те фолклор обојен разним етно-мотивима балканске и оријенталне музике ћине босанску музичку сцену још разноврснијом и уникатнијом. Прву лигу певача народне и ткз. Новокомпоноване музике у Босни и Херцеговини чине: Халид Бешлић, Халид Муслимовић, Харис Џиновић, Ханка Палдум, Шемса Суљаковић, Фахрета Јахић алиас Лепа Брена, ферид Авдић и други.
У бившој Југославији Босна и Херцеговина се издваја читавим низом веома успешних поп и рок формација, међу којима су: „Бијело дугме“, „Индекси“, „Амбасадори“, „Тешка индустрија“, „Ватрени Пољубац“, „COD“, „Плави оркестар“, „Црвена јабука“, „Забрањено пушење“, „Мерлин“, „Хари Мата Хари“, „Камен на Камен“ биле најпознатије.
Осим вокално-инструменталних састава треба споменути и певаче забавне музике, који и данас припадају самом врху домаће забавне музике у Босни и Херцеговини. Ту се убрајају: Кемал Монтено, Здравко Чолић, Даворин Поповић, Сеид Мемић, Вајта, Неда Украден, Јабранка Стојаковић, Махир Палош, Јасна Госпић, Алма Чарџић, а међу новим звездама истићу се: Фуад Бацковић Деен, Мија Мартина, Селма Бајрами, Игор Вукојевић, Борис Режак, Ал Дино, Тинка Милиновић и други. Из Босне и Херцеговине порекло вуку и : Драган Стојнић, Ибрица Јусић, Крунослав Слабинац, Бисера Велетанлић, Сенка Велетанлић, Иво Фабијан, Борис Новковић, Иван Микулић, Романа, „Feminem“, Ружица Чавић.
Босна и Херцеговина је и једна од првих земаља алтернативне и урбане културе у регији, која се може похвалити веома креативном и младом сценом. Овде у првом реду ваља споменути најпознатијег хип-хоп певача Едина Осмића, познатијег као Едо Маака, чија слава прелази и подручје Балкана.
На Еуросонгу-208. је Босна и Херцеговина освојила 10. место. Најбољи њен резултат у том конкурсу је било треће место у Атини 2006. Група „Регина“ са песмом „Бистра вода“ је представљала своју земљу 2009.
Посебно значајан део културног стваралаштва Босне и Херцеговине отпада на босанско-херцеговачки филм.Филмови из Босне и Херцеговине су првих двадесет година након Другог светског рата обрађивала махом теме из народне Револуције и рата, филмски су обрађивале најзначајније теме из НОБ-а, укључујући ту и познате и славне битке партизана против страних окупатора и домаћих издајника (Филмови „Козара“, „Сутјеска“, „Битка на Неретви“, „Валтер брани Сарајево“). Ипак, први прави успеси домаћег филма могли су се осетити током касних 1970-х и 1980-х година, кад је створен и посебан босански филмски израз.
Најпознатији су савремени филмски ствараоци: Мирза Идризовић, Данис Тановић, Јасмина Жбанић, Срђан Вулетић, Пјер Жалица.