Босна и Херцеговина спада у категорију држава у развоју, попут већине земаља региона југоисточне Европе. Најважнији спољнотрговински партнери Босне и Херцеговине су земље чланице Европске уније. Осим ЕУ, други најважнији спољнотрговински партнер Босне и Херцеговине су земље чланице Споразума о слободној трговини средње Европе (ЦЕФТА). Осим тога, Босна и Херцеговина има потписан споразум о слободној трговини са Турском, развијене преференцијалне трговинске режиме са ЕУ, Сједињеним Америчким Државама и Аустралијом, док је са Руском Федерацијом потписан Протокол о сарадњи у вези извоза воћа и поврћа на руско тржиште. Босна и Херцеговина активно учествује у иницијативи Народне Републике Кине + 16 земаља централне и источне Европе, а ради се о интензивирању сарадње на пољу инвестиција, финансија, транспорта, науке, образовања и културе.
Основни економски приоритети Босне и Херцеговине подразумевају убрзане интеграције у Европску унију, јачање фискалног система, спровођење реформи јавне управе, чланство у Светској трговинској организацији и осигурање економског раста подстицањем динамичног и конкурентног приватног сектора.
С тим у виду, у јулу 2015. године, Савет министара Босне и Херцеговине, Влада Републике Српске и Влада Федерације БиХ су усвојиле Реформску агенду са циљем што бржег развоја и остварења политичких и економских приоритета БиХ. Реформска агенда представља велики искорак у постизању широког консензуса, неопходног за спровођење структурних реформи у БиХ, с обзиром на сложен политички систем у држави.
Босна и Херцеговина завршава процес реформи у домену правног система и монетарне политике, чиме ће додатно бити побољшани услови за пословање и страна улагања.
Босна и Херцеговина је претежно планинска држава, са нарочито богатим хидропотенцијалом. Природна богатства Босне и Херцеговине су још увек недовољно искориштена, што оставља доста простора за улагања и прилив свежег капитала у енергетски сектор, пољопривреду, сточарство, рударство, шумарство, рибарство и туризам. Традиционално, развијени су и аутомобилска и текстилна индустрија, а посљедњих година карактеристичан је и развој IT сектора. Босна и Херцеговина располаже са квалификованом радном снагом, поседује велики број расположивих индустријских зона, уз вишедеценијску традицију индустријске производње, повољно законодавство за стране инвеститоре, те ниске порезе. Осим тога, национална валута, конвертибилна марка (БАМ), је потпуно везана за евро, што је чини једном од најстабилнијих националних валута у југоисточној Европи.
Финансијским системом Босне и Херцеговине доминирају комерцијалне банке, којих је укупно 23 регистрованих у земљи, са преко 10000 запослених. Само је једна банка у већинском власништву државе, док стране банке поседују преко 80% капитала.
Економска дипломатија
Одсек за економску дипломатију Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине координира активности дипломатско конзуларних представништава Босне и Херцеговине у домену промоције привреде Босне и Херцеговине у свету.
Главни задатак Одсека за економску дипломатију су активности на привлачењу страних улагања у привреду Босне и Херцеговине, подршка бх. фирмама у извозу производа и отварање нових тржишта за привреднике из наше земље.
Одсек за економску дипломатију континуирано врши анализу економских информација ДКП мреже Босне и Херцеговине, те на основу тога израђује и предлаже стратегију привредних наступа Босне и Херцеговине у одређеним земљама.
Одсек за економску дипломатију редовно обједињује информације о упитима за сарадњу које појединачни страни привредни субјекти достављају у ДКП Босне и Херцеговине, те о истим директно или путем надлежних босанскохерцеговачких институција обавештава потенцијалне привредне партнере из БиХ.
У својим активностима овај Одсек уско сарађује са надлежним дирекцијама Министарства за спољну трговину и економске односе БиХ, ентитетским владама – Влада ФБиХ и Влада Републике Српске и Владом Брчко Дистрикта, као и са Агенцијом за промоцију страних улагања у БиХ (ФИПА), Спољнотрговинском комором Босне и Херцеговине, те ентитетским привредним коморама - Привредна комора ФБиХ и Привредна комора Републике Српске и са Привредном комором Брчко Дистрикта.
Контакт:
Министарство иностраних послова БиХ
Одсек за економску дипломатију
Алипашина 6/ИИИ
71000 Сарајево
Босна и Херцеговина
Тел: 00 387 (0)33 281 142/ 281 291/ 281 130
Фаx: 00 387 227 156
Е маил: OED@mvp.gov.ba или ekonomska.diplomatija@mvp.gov.ba
Зашто Босна и Херцеговина?
- Повољан географски положај;
- Расположивост природних богатстава и љепота;
- Дугогодишња традиција индустријске производње;
- Велики број расположивих индустријских зона, атрактивних локација и производних објеката;
- Пoвољнo законодавство за стране инвеститoре;
- Ниски порези;
- Образована радна снага;
- Валута везана за еуро;
- Потписани билатерални и трговински уговори;
- Перспектива придруживања Европској унији.
Тражење пословног партнера у Босни и Херцеговини
Сарадња са Босном и Херцеговином може да буде доста интересантна у следећим областима: аутомобилска индустрија и производња компоненти за аутомобиле, дрвна индустрија, грађевинарство и грађевинска индустрија, хемијска и фармацеутска индустрија, метално-машинска индустрија, текстилна кожарска индустрија, пољопривредно прехрамбена индустрија, војна индустрија, графичка индустрија и т.д.
Макроекономски показатељи за БиХ у 2017. години
Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, у раздобљу јануар –децембар 2017. године, извоз Босне и Херцеговине је износио 11 милијарди 54 милиона КМ, што је за 17,4% више него у истом раздобљу 2016. године, док је увоз у Босну и Херцеговину износио 18 милијарди 134 милиона КМ, што је за 12,2% више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 61%, док је спољнотрговински робни дефицит износио 7 милијарди 81 милион КМ.
Извоз из Босне и Херцеговине у земље ЦЕФТА је износио 1 милијарду 790 КМ, што је за 28,5% више него у истом периоду 2016. године, док је увоз у Босну и Херцеговину из земаља ЦЕФТА износио 2 милијарде 319 милиона КМ, што је за 12,1% више него у истом периоду претходне године. Покривености увоза извозом у спољнотрговинској размени са земљама ЦЕФТА је износила 77,2 %.
Извоз Босне и Херцеговине у земље ЕУ је износио 7 милијарди 866 милиона КМ, што је за 16,8% више него у истом периоду 2016. године, док је увоз из ЕУ у Босну и Херцеговину износио 11 милијарди 76 милиона КМ, што је за 10,7% више него у истом раздобљу претходне године. Покривености увоза извозом у спољнотрговинској размени те земљама ЕУ је износила 71%.
Најважнији спољнотрговински партнери Босне и Херцеговине у извозу у 2017. години су:
1. Њемачка | 1.595.704.358 KM |
2. Хрватска | 1.282.862.256 KM |
3. Италија | 1.209.035.315 KM |
4. Србија | 1.093.684.885 KM |
5. Словенија | 973.397.406 KM |
6. Аустрија | 899.235.352 KM |
7. Турска | 431.094.447 KM |
8. Црна Гора | 352.364.141 KM |
9. Мађарска | 255.861.153 KM |
10. Холандија | 255.456.696 KM |
Најважнији спољнотрговински партнери Босне и Херцеговине у увозу у 2017. години су:
1. Њемачка | 2.103.768.922 KM |
2. Италија | 2.062.108.812 KM |
3. Србија | 2.029.956.171 KM |
4. Хрватска | 1.828.430.177 KM |
5. Кина | 1.186.073.117 KM |
6. Словенија | 912.703.571 KM |
7. Русија | 856.130.465 KM |
8. Турска | 766.576.206 KM |
9. Аустрија | 618.743.306 KM |
10. САД | 584.798.423 KM |
Макроекономски показатељи за БиХ у периоду јануар - септембар 2018. године
Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, у раздобљу јануар – септембар 2018. године, извоз Босне и Херцеговине је износио 8 милијарди 809 милиона КМ, што је за 8.8% више него у истом периоду 2017. године, док је увоз износио14 милијарди 287 милиона КМ, што је за 6,9% више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 61,7 %, док је спољнотрговински робни дефицит износио 5 милијарди 478 милиона КМ.
Извоз у земље ЦЕФТА је износио 1 милијарду 412 милиона КМ, што је за 8% више него у истом периоду 2017. године, док је увоз износио 1 милијарду 720 милиона КМ, што је за 1,6% више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом у спољнотрговинској размени са земљама ЦЕФТА је износила 82,1%.
Извоз у земље ЕУ је износио 6 милијарди 476 милиона КМ, што је за 11,3% више него у истом раздобљу 2017. године, док је увоз износио 8 милијарди 578 милиона КМ, што је за 5,4% више него у истом раздобљу претходне године. Покривености увоза извозом у спољнотрговинској размени са земљама ЕУ је износила 75,5%.
Најважнији спољнотрговински партнери Босне и Херцеговине у извозу за период јануар-септембар 2018. године су:
1. Њемачка | 1.304.299.098 KM |
2. Хрватска | 1.090.886.653 KM |
3. Италија | 1.004.236.695 KM |
4. Србија | 899.591.380 KM |
5. Словенија | 778.471.945 KM |
6. Аустрија | 756.316.607 KM |
7. Црна Гора | 293.681.718 KM |
8. Турска | 251.725.532 KM |
9. Мађарска | 214.633.386 KM |
10. Холандија | 201.759.812 KM |
Најважнији спољнотрговински партнери Босне и Херцговине у увозу за период јаннар – септембар 2018. године су:
1. Њемачка | 1.697.445.171 KM |
2. Италија | 1.594.911.550 KM |
3. Србија | 1.530.911.780 KM |
4. Хрватска | 1.380.332.098 KM |
5. Кина | 991.287.365 KM |
6. Русија | 770.848.188 KM |
7. Словенија | 689.591.503 KM |
8. Турска | 639.642.144 KM |
9. Аустрија | 500.684.751 KM |
10. САД | 469.773.593 KM |