Државно уређење
Административно-територијално уређење
Босна и Херцеговина је сложена држава, која се према Општем оквирном споразуму за мир у Босни и Херцеговини састоји од ентитета: Федерације Босне и Херцеговине (51% територије) и Републике Српске (49% територије). Област Брчког, којa је билa предмет спора и међународне арбитраже, проглашенa је дистриктом, тако да се држава Босна и Херцеговина састоји од два ентитета и Дистрикта Брчко.
Ентитети
Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска су ентитети који имају сопствене уставе, који треба да буду у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине.
Федерација Босне и Херцеговине
Федерација Босне и Херцеговине је ентитет који се састоји од десет кантона (који се даље административно деле на општинe), а то су Унско-сански, Посавски, Тузлански, Зеничко-добојски, Босанско-подрињски, Средњобосански, Херцеговачко-неретвански, Западно-херцеговачки, Сарајевски и Ливањски кантон.
Законодавну власт чини Парламент Федерације БиХ, који се састоји од Представничког/Заступничког дома и Дома народа. Извршну власт врше председник и два потпредседника Федерације БиХ, као и Влада Федерације БиХ. Главни град је Сарајево.
Република Српска
Република Српска је ентитет који се административно дели на регије (Бања Лука, Добој, Белина, Пале и Требиње), а регије се даље деле на општине.
У Републици Српској законодавну власт врши Народна Скупштина Републике Спске и Вијеће народа. Извршну власт врше председник и два потпредседника Републике Српске, као и Влада Републике Српске. Главни град је Сарајево.
Дистрикт Брчко
Територија Брчког која је била под арбитражом, није припала ни Федерацији БиХ ни Републици Српској, већ је одлуком Међународне арбитражне комисије за Брчко стављен крајем 2000. године под управу државе Босне и Херцеговине као засебан дистрикт. Дистрикт Брчко има своју властиту мултиетничку владу са избраном скупштином, извршним одбором, судством и полицијским снагама.
Законодавна власт
Највиши законодавни орган у БиХ је Парламентарна скупштина БиХ састављена од Представничког/Заступничког дома и Дома народа.
Представнички/Заступнички дом сачињавају 42 члана, од којих се две трећине бира са територије Федерације Босне и Херцеговине а једна трећина са територије Републике Српске.
Дом народа се састоји од 15 делегата, две трећине из Федерације Босне и Херцеговине (пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба).
Извршна власт
Функцију колективног шефа државе има Председништво Босне и Херцеговине, које се састоји од три члана и то по једног Бошњака, Хрвата и Србина. Чланови Председништва се бирају директним изборима и то са територије Федерације Босне и Херцеговине представници Хрвата и Бошњака, док се представник Срба бира са територије Републике Српске.
Чланови Председништва се бирају на период од четири године. Председавајући Представништва мења се сваких осам месеци.
Функцију владе врши Вијеће министара БиХ. Високи представник међународне заједнице је, након општих избора у БиХ одржаних у октобру 2002. године, донео одлуку о новом устројству Вијећа министара БиХ. Према тој одлуци Вијеће министара има девет чланова: председавајући, два заменика председавајућег који су истовремено и министри и шест других министара. Мандат председавајућег и чланова Вијећа министара је четири године. Сваки манистар има заменика, а уведена је и функција секретара министарства. Расподела ових функција се врши према националном критерију, тако да се не би дешавало да све ове функције припадну представницима једног или само два народа.
Према Закону о министарствима и другим органима управе, БиХ има девет министарства и то:
- Министарство спољних послова,
- Министарство спољне трговине и економских односа,
- Министарство цивилних послова,
- Министарство финансија и трезора,
- Министарство за људска права и избеглице,
- Министарство правде,
- Министарство комуникација и промета,
- Министарство сигурности,
- Министарство одбране.
Председништво БиХ именује председника Вијећа министара, који преузима дужност након што Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ потврди његово именовање. Председник предлаже имена кандидата за министре, а Представнички дом их именује
Судска власт
Судску власт у Босни и Херцеговини чине:
- Уставни суд БиХ
- Високо судско и тужилачко вијеће БиХ
- Суд БиХ
- Тужилаштво БиХ
- Правобранилаштво БиХ
Улога међународне заједнице
Уред високог представника међународне заједнице (OHR) је водећа међународна цивилна агенција у Босни и Херцеговини. Дејтонски мировни споразум установио је функцију Високог представника и задужио га да нагледа имплементацију цивилног аспекта овог Споразума. Он је крајњи ауторитет, кад је у питању интерпретација Споазума.
Овлаштен је да доноси законе, ако сматра да је то неопходно, да смењује званичнике који врше опструкцију и да координира активности са другим међународним организацијама.
Од фебруара 2006. године именује се високи представник, односно, специјални представник ЕУ.
