Суверенитет

У процесу дезинтеграције Југославије, након вишестраначких избора 1990. г. и након грађанског референдума (проведеног од 28. фебруара до 1. марта 1992.) Босна и Херцеговина је прогласила своју независност у својим историјским и међународно признатим границама. На основу резолуције број 755 Већа сигурности Уједињених Нација 20. маја 1992. г. БиХ је и међународно призната као независна држава.

У Дејтону 21. новембра 1995. г. све су зараћене стране потписале мировни споразум, чиме се завршио трогодишњи рат (коначни је споразум потписан у Паризу 14. децембра 1995. г.). дејтонски је споразум поделио БиХ на два дела – Федерацију БиХ и Републику Српску – и сачувао међународне границе Босне и Херцеговине, успоставио заједничку, мултиетничку и демократску владу која је надлежна за обнављање спољашне, дипломатске и фискалне политике.

Признат је и други ниво власти, састављен од два ентитета, приближно једнаке величине: Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска. Владама ентитета су дате бројне надлежности. Успостављен је Уред високог представника (OHR) да надгледа имплементацију цивилних аспеката Споразума. У току 1996. г. међународне мировне снаге (IFOR), предвођене снагама NATO-a, сa 60 000 војника су биле задужене за мониторинг и спровођење војних аспеката Споразума. IFORjeзамењен мање бројним снагама (SFOR) задуженим за спречавање поновних сукоба. Снаге за чување мира Европске уније (EUFOR) су замениле SFORу децембру 2004. г., сaмисијом очувања мира и стабилности у целој држави. Мисија EUFOR-aje измењена и фокусирана на цивилно деловање у октобру 2007. г., а број војника је смањен са 7000 на мање од 2500.

У међувремену, 25.11.2005. г. Босна и Херцеговина је започела процес преговора о придруживању EU. Споразум о стабилизацији и придруживању је потписан 16.06.2008. г. у Луксембургу између Европских заједница и њихових држава чланица са једне стране и Босне и Херцеговине са друге стране.

up