Историја

У процесу дезинтеграције Југославије, након вишестраначких избора 1990. г. и након грађанског референдума (проведеног од 28. фебруара до 1. марта 1992.) Босна и Херцеговина је прогласила своју независност у својим историјским и међународно признатим границама.

Након распада Југославије (1941. г.), БиХ подпада под власт НДХ (Независне Државе Хрватске) на демаркационој линији између талијанске и немачке окупационе зоне. Током II светског рата у БиХ се јавља јак антифашистички покрет.

На конгресу у Берлину (1878. г.) је Аустро-Угарска добила право да уведе своју војску на територију БиХ. То је било потребно за понављање поретка у земљи и за стварање новог система управљања. Беч је добио активну подршку Немачке и Великобританије, које нису биле заинтересоване у појачању руских позиција у том региону. 

У XV – XVIIIв. се зауставио политички, социјални и економски развој Босне и Херцеговине. Дуго време су господарство и управљање, а такође систем друштвених и политичких односа били на нивоу друге половине XV в. То се објашњавало тиме да се држава претворила на једну од европских провинција Османске империје.

Босански престо после Твртка је добио његов ујак – Дабиша, који није могао да савлада са богаташима и постао је играчка у њиховим рукама. Против њега су били и спољнополитички фактори: земље-комшије, пре свега Мађарска, су се трудиле да врате изгубљене територије. 

1353. г. је умро Стефан II Котромановић и није оставио наследника. Босански престо је заузео стефаном брат – Владислав, али на врло кратко време, зато што је умро. После тога су се почели међусобни ратови у Босни: познати родови су се борили за централну владу у земљи.

Ускоро су међусобни односи између босанских богумила и Римске курије још више погоршали. 1232. г. у Босни су Стефана (сина Кулина) скинули са престола. Његово место је заузео Нинослав. Тај факат је сведочио о појачању позиција богумила.

Словени су дошли на подручје Босне и Херцеговине у VI-VII веку, као и на осталу територију Балканског полуотока. У то време овде није постојало ни једне државе, али су у историји споменуте следеће области: Захумје, Травунија, Неретвљанска земља, Рама и т.д. Крајем IX века, када је Василиј I био император Византије (867. г. – 886. г.), босанске земље, као и цели полуоток, осим Бугарске, су припадали Византији.